instant caj urotisane
zlatnica
kopriva
kamilica
persun
lavanda

HERBA-DAR TINKTURE

VALERIJANA

U Srbiji odoljen raste kao samonikla biljka u polusenovitim šumama, na livadama sa više vlage, pored reka i potoka. Uspeva na nadmorskoj visini do 2000 metara. Valerijana traži rastresita, vlažna i humusna zemljišta. Zbog sve veće potražnje na domaćem i inostranom tržištu prešlo se na plantažno gajenje, najviše u Banatu i centralnoj Srbiji. Valerijana se najuspešnije gaji u predelima sa prosekom padavina od 800 do 1000 mm po m2 godišnje ili ako je moguće nadoknaditi nedostatak padavina veštačkim putem (zalivanjem). Godišnji optimalni prosek temperature je od 8 do 11 °C. Nadmorska visina takođe utiče na prinos i kvalitet: sa povećanjem nadmorske visine opada prinos ali se povećava procenat etarskog ulja. Domaća valerijana sadrži od 0,2 do 0,5 % etarskog ulja.

Valerijana deluje na GABA neurotransmitere u CNS s, povećavanjem njihove koncentracije u pukotini između dve nervne ćelije, tako što povećava njihovu sekreciju i smanjuje ponovni ulazak supstance u ćeliju[ Valerijana sadrži valerensku kiselinu, koja je odgovorna za njeno sedativno dejstvo. Takođe osim sedativnog valerijana ima i anksiolitičko delovanje Testovi na laboratorijskim životinjama pokazali su da valerijana povoljno utiče u lečenju srčane aritmije

Medicinska primena: Najdelotvornije komponente svih vrsta valerijane su valepotrijati i eterično ulje. Manje važni su alkaloidi i glikozidi. Preparati mogu biti u obliku tinktura, tableta, kapsula ili dražeja koje sadrže ekstrakte korena. Tokom Prvog i Drugog svetskog rata, tinkture valerijane su se koristile za lečenje vojnika koji su pretrpeli takozvani "rovovski šok". Primena valerijane je široko rasprostranjena u alternativnoj medicini, gde se koristi kao lek za nervnu napetost, razdražljivost i nesanicu, kao i za pomoć prilikom odvikavanja od pušenja Istraživanja su pokazala da valerijana može biti korisna kod umanjvanja apstinencionalne krize izazvane naglim prestankom uzimanja diazepama (valijum, bensedin). Lekovi protiv nervoze, nesanice i stresa, koji se u Srbiji mogu kupiti bez recepta, često u sebi sadrže valerijanu

Neželjena dejstva Upotrebom alkohola i lekova koji deluju kao depresori centralnog nervnog sistema, pojačava se dejstvo valerijane. Prevelika doza valerijane može izazvati glavobolje, uznemirenost i teškoće sa buđenjem. Ne prepuručuje se trudnicama i dojiljama, kao i vozačima i osobama koje upravljaju opasnim mašinama. Prilikom pravilnog doziranja valerijane, nisu prijavljena neželjena dejstva. Obično ne izaziva fizičku zavisnost, mada je dokazano da svakodnevno uzimanje valerijane u velikim količinama (većim od preporučene doze), može izazvati apstinencijalnu krizu ako se naglo prekine sa uzimanjem.

GLOG

Opis biljke: Glog je obično žbun visok oko dva metra, a može da naraste i kao drvo visoko do osam metara. Ovaj grm iz porodice ruža najradije raste u svetlim šumama, naročito u lisnatim i borovim šumama. Ima nazubljene listove, lepe bele ili svetloroze cvetove koji imaju snažan i neprijatan miris, a cvetaju u maju i junu (zbog cvetanja u maju, zovemo ga i majska ruža). Izrazito crveni plodovi (bobice) imaju slatkast ukus i nekada su ih koristili kao hranu. Glog je korišćen i kao živa ograda jer osim lepog izgleda poseduje i veliko trnje. Lekoviti delovi gloga: Nekada su se upotrebljavali pre svega plodovi, dok danas upotrebljavamo uglavnom listove i cvetove gloga.

Lekovitost gloga

Glog je lekovita biljka koja direktno koristi radu srca i arterija. On može da proširi krvne sudove, poveća snabdevanje srca energijom i poboljšava njegovu sposobnost pumpanja. Ekstrakt glogovih listova poboljšava cirkulaciju u koronarnim arterijama i jača srčani mišić. Zbog ovog lekovitog dejstva preporučuje se i mladima koji su izloženi stresu pa samim tim i bolestima. Učesvuje u normalizaciji krvnog pritiska ali ga ne leči. Lekovito deluje i u stanjima nakon infarkta srca i operacije srca.

Neželjena dejstva Velike količine gloga mogu da uzrokuju nagli pad krvnog pritiska i nesvest. Trudnice i dojilje se moraju konsultovati sa lekarom. Važno: Uvek se prvo posavetujte sa svojim lekarom pre nego što počnete da uzimate glog i nikada nemojte da smanjujete dozu ili prekidate uzimanje prepisanih lekova, osim ako vam tako ne savetuje lekar.

PELIN

Opis Pelin raste u visinu od 50 do 100 cm. Stabljika je uspravna, razgranata i prekrivena gustim, srebrnastosivim dlačicama. Cijela biljka je sivkaste boje, a listovi su trostruko perasti. Cvat pelina je polukuglast i sitan, a razvija se na vrhu bogato razgranate stabljike. Cvate od srpnja do rujna. Cijela biljka ima jak i karakterističan miris. Biljka sadrži eterično ulje, gorke tvari, flavonoide, tanine i koristi se u ljekovite svrhe.

Stanište Pelin je vrlo raširena biljka. Raste na kamenitim i sunčanim staništima, pustom i neobrađenom tlu, na šljunčanim riječnim obalama, na stijenama, uglavnom na suhim staništima, a posebice na vapnenačkom tlu. Može se uzgajati u vrtu, a ne zahtijeva nikakvu posebnu njegu. Razmnožavanje pelina može se postići sjemenom ili dijeljenjem i presađivanjem starijih grmova.

Ljekovita svojstva Pelin pojačava izlučivanje sline i želučanog soka, pomaže kod želučanih tegoba praćenih nadutošću, potiče djelovanje žuči. Trudnice i dojilje ga ne smeju konzumirati. Najpoznatiji proizvod od pelina je gorki liker pelinkovac.

EHINACEA

EHINACEA (echinacea angustifolia, echinacea purpuerea) spada u najpopularnije biljke za jačanje imuniteta, sprečavanje i ublažavanje prehlade, gripa i sličnih oboljenja. Zato se preporučuje tokom zime kao dobra preventiva protiv gripa. Ukoliko se ehinacea upotrebljava u kombinaciji sa C vitaminom, naučna ispitivanja pokazuju da smanjuje mogućnost prehlade za čak 85 odsto.

Ehinacea je biljka iz porodice Asteraceae. Ima šuplju stabljiku visine od 50 do 100 centimetara. Uski, duguljasti listovi su prekriveni sitnim dlačicama.

Cvet je ljubičaste boje. Poreklom je iz Severne Amerike. Zbog svojih lekovitih svojstava gaji se širom sveta. U medicinske svrhe se koristi koren ehinacee, kao i nadzemni deo biljke, koji se beru u vreme cvetanja. Deluje kao jak imunostimulans: jača odbrambeni sistem organizma tako što povećava proizvodnju antitela i leukocita u krvi. Deluje protivupalno i zaceljujuće. Putem posebnog enzima zaustavlja širenje bakterija i stimuliše proizvodnju tkiva koja leče i zatvaraju rane (rane na koži: akne, čireve, upaljene opekotine ekceme, upalu kožnih žlezda, ubode i ugrize insekata). Stimuliše jetru i bubrege u procesima detoksikacije. Primenjuje se pri lečenju infekcija. Deluje sporije od antibiotika, ali je vremenski efekt duži. Koristi se i protiv dečjih bolesti, herpesa, upale sinusa, bronhitisa i bolesti disajnih organa. Leči upalu prostate i bešike.