alternativni-tekst

LEKOVITO BILJE

ZLATNICA

Opis: Zeljasta, višegodišnja biljka, razgranata, visoka 20-100 cm, sa grozdastim vrhom. Gornji listovi su kopljasti ili elipsasti, skoro bez drške, sa nazubljenim ivicama ili potpunog oblika. Žuti cvetovi su sakupljeni u cvasti, koje su grupisane u jednostavan ili razgranat grozd. Plod je u obliku ahenije.

Staništa: Raste po šumama, čestarima, brdima, padinama, po livadama, proplancima, uzvišicama i stenama, od ravničar skih do planinskih predela.

Sakupljanje: Gornji delovi biljke sa cvetovima u vreme cveta nja u periodu jul-avgust. Suši se u senci.

Farmakološko dejstvo: Diuretik (pospešuje mokrenje), antiseptik urinarnog trakta (protiv infekcija mokraćnih puteva), adstrigens (izaziva stezanje), hipoholesterolemijant (smanjuje nivo holesterola u krvi), vulnerarija (sredstvo za isceljenje rana). Terapeutske indikacije: Renalna litijaza (kamen u bubregu), pijelo-nefritis (gnojno zapaljenje bubrega i bubrežnog levka), hronični nefritis (hronična upala bubrega), infekcija mokraćnih puteva koli-bacilom, albuminurija (izlučivanje belančevina mok raćom), cistitis (upala mokraćnog mehura), hiperholestero lemija (povišen nivo holesterola), enteritis (upala creva), dijare ja kod odojčadi u periodu izbijanja zuba, kolitis (upala debelog creva), insuficijencija jetre (smanjena funkcija jetre), afte (oboljenja na sluzokoži usne duplje), ekcem, gojaznost, za isceljenje zastarelih rana, ulceracija (zagnoja, čira) usne duplje.

 

BELA BREZA

BELA BREZA (Betula pubescens)Fam. Betulaceae.

Popularni nazivi:breza crepuša, žalosna breza, metla, metlovina.

Opis: Visoko drvo, sa tom korom. Mlade grane i listovi su kadifasto-vlaknasti.

Staništa: Raste divlje po šumama, vlažnim mestima, brežuljkastim i planinskim predelima.

Upotrebljivi delovi: Pupoljci, listovi, kora i sokovi.

Aktivna svojstva: Flavonozid, etarsko ulje, triterpenski derivati.

Sakupljanje:Listovi se beru u maju - junu, pupoljci u martu, kora se skida u martu - aprilu i to samo sa mladih grana.

Farmakološko dejstvo: Diuretik (pospešuje mokrenje), protiv kostobolje, antireumatik, hipotenzor (lek za snižavanje krvnog pritiska), protiv čira, antiflamator (protiv zapaljenja).

Terapeutske indikacije: Oligurija (tegobe pri mokrenju), kardio-renalni edem (otok usled oboljenja srca i bubrega), kamen u bubregu, bubrežne kolike (bolni napadi), reumatizam, kostobolja, hipertenzija (povišen krvni pritisak), hronični cistitis (upala mokraćnog mehura), celulit.

 

KANTARION

KANTARION (Hypericum performatum) Fam. Hypericaceae Popularni nazivi: kantarion, žuta metlica, bogorodična ruka, bljuzga, zvončac, gorčac

Opis: Zeljasta, živopisna biljka. Ima pravu, razgranatu i glatku stabljiku, visoku 30-60 cm, sa čvorovima i dva ruba. Listovi su mali, naspramno raspoređeni u paru (na svakom čvoru, bez drš -ke), glatki, duguljasto-ovalnog oblika, sa sitnim providnim tač -kama. Cvetovi imaju zlatno-žutu boju i grupisani su u obliku štita na vrhu stabljike i grana. Imaju zašiljene čašične listiće, latice sa crnim tačkicama, najviše po ivicama, i mnogobrojne praš -nike. Raste po pašnjacima, čestarima, šumovitim terenima, kao i pored puteva. Cvetovi ove biljke su raspoređeni tako da formiraju štit, a mogu se prepoznati po crvenom soku koji se dobija kada pritisnemo cvetove prstima. Sakupljaju se cvetovi, kao i ce -la biljka, u junu-julu, kada pupoljci počnu da se otvaraju. Ako bi se sakupljali kasnije, cvetovi bi pocrneli u toku sušenja, što ih čini nepodesnima. Cvetovi kao i biljka se suše u senci, rašireni u tankim slojevima, treba ih čuvati od svetlosti kako ne bi pocrneli. Posle sušenja se čuvaju u suvim prostorijama, u džakovima od platna.

Staništa: Raste po suvim livadama i glogovcima.

Uslovi za upotrebu: Cvetovi posle sušenja moraju zadržati svoju zlatno-žutu boju i treba da budu bez drške. Dopušteno je prisustvo listića pomešanih sa cvetovima. Biljka ne treba da bu -de duža od 20 cm. Aktivna svojstva: Tanin katehinske prirode, male količine etarskog ulja smeštenog u providnim tačkicama listova, flavonski glikozidi kao hiperin, rutin, kvercetin, lokalizovani u laticama i epidermu stabljike i listova, obojene materije (hipericin) koje se nalaze u crnim tačkama na površini biljke, karotin, saponin, askorbinska kiselina, nikotinska, valerijanska kiselina, galaktoza, holin.

Farmakološko dejstvo: Interno: Antiseptik (protiv zaraznih klica), antiinflamator za jetru i creva, holeretik (sredstvo koje po -maže lučenje žuči), adstrigens (izaziva stezanje), cikatrizant (za isceljenje rana).

Spolja: Trofik i analgetik kod opekotina (nutritivno i umirujuće dejstvo), antiinflamator, gingival (protiv upala desni), cikatrizant (za isceljenje rana). Terapeutske indikacije: Akutni hepatitis i progresivni hroni-č ni (akutna upala jetre i hronična, sa tendencijom širenja zapaljenskog procesa), hronični kolitis (upala debelog creva), čir na želucu, holecistitis (upala žučnog mehura), insomnija (nesanica), somnambulizam (mesečarstvo), enurezis (nekontrolisano mok renje), pavor nokturn (nemiran san), reumatizam.

Kantarionovo ulje je najbolje među uljima za isceljenje rana: umiruje bolove, deluje antiinflamatorno i sanira ozledu.

Čaj se koristi kod nervnih oboljenja, neuralgije trigeminusa (trogranog živca na licu). Piju se 2-3 šolje dnevno, u retkim gut -ljajima, a bolna zona se masira kantarionovim uljem.

 

KLEKA

KLEKA (Juniperus communis) Fam. Cupressaceae. Popularni nazivi: smreka, venja, borovnica, klekinja, smrekinja.

Opis: Grm visine 1-2 m, sa po tri igličasta, uvek zelena lista, raspoređena duž stabljike. Cvetovi su različitog pola (muškog i ženskog) i otvaraju se u aprilu-maju. Plod je bobica nepravilnog oblika crne boje, veličine zrna graška na kojoj se odozgo može videti trostruki nabor. Sazreva tek u drugoj godini života. Staništa: Po pašnjacima, stenovitim mestima, vrbacima, šumama, uglavnom u planinskim predelima. Upotrebljivi delovi: Plodovi.

Vreme sakupljanja: Kad su zreli plodovi, od septembra do decembra. Boja bobica treba da bude crna. Sakupljanje i sušenje: Ukoliko je moguće, beru se normalno razvijeni, zreli plodovi, koji se zatim proseju kroz sito. Sušenje se obavlja na suncu ili u dobro zagrejanim prostorijama.

Farmakološko dejstvo: Aperitiv (za poboljšanje apetita), analgetik (protiv bolova), diuretik (pospešuje mokrenje), protiv kostobolje, antiseptik (ubija zarazne mikroorganizme), emenagog (izaziva izostalu menstruaciju).

Terapeutske indikacije: Anoreksija (odbojnost prema hrani), artritis (upala zglobova), reumatizam, kostobolja, infekcija žučnih kanala, prostatitis (upala prostate), hronični bronhitis (hronična upala bronhija - dušnica), kamen u žuči, poremećaji u menstrualnom ciklusu, leukoreja (belo pranje kod žena).

 

ZEČJI TRN

ZEČJI TRN (Ononis spinosa) Fam. Fabaceae Popularni nazivi: vučji grm, bodež, vučji trn, milotrn, vodotirka.

Opis: Živopisna biljka, polu zeljasta, polu-drvenasta, trnovita, razgranata, visoka 20-60 cm, sa debelim korenom, dugim oko 60 cm. Ima dve vrste listova: donji su trolisni, dok su gornji jednostavni, ovalni, glatki ili pomalo vlaknasto nazubljeni na ivicama. Cvetovi su purpurno-roze boje, smešteni po 1-2 u osnovi unutrašnjeg dela lista, za razliku od trnastih vrhova grana. Liče na cvetove graška, ali su nešto manji. Plod je ovalna mahuna sa tri semenke.

Staništa: Samonikla biljka, raste po livadama i pašnjacima, pored puteva. Cveta od juna do septembra.

Upotrebljivi delovi: Koren.

Sakupljanje: Obavlja se u martu, aprilu ili u periodu septembar-novembar. Posle sakupljanja, korenje se opere od zemlje, iseče na komadiće, a zatim se suši na suncu ili uz dejstvo toplog vazduha (na tavanu ili u sušarama). Lek se čuva na suvom i tamnom mestu. Uslovi za upotrebu: Lek ne sme da sadrži isušeno korenje.

Aktivna svojstva: Glukoza, onopsin, omonin (flavonski derivat), onocerin (triterpenski derivat), fitosterol, tanin, masno ulje, limunska kiselina.

Farmakološko dejstvo: Diuretik (pospešuje mokrenje), depurativ (sredstvo za prečišćavanje krvi).

Terapijske indikacije: Cistitis (upala mokraćnog mehura), kamen u bubregu, reumatizam, bubrežni edemi (otoci), kijavica.

 

KUKURUZNA SVILA

KUKURUZ (Zea Mays)Fam.Poaceae. U našoj zemlji se uzgajaju na velikim površinama mnogobrojne sorte kukuruza.

Upotrebljivi delovi: U terapiji se koriste tučkovi, poznati i pod nazivom - kukuruzna svila, koja se sakuplja u vreme cvetanja, ili najkasnije dok je kukuruz još nedozreo, odnosno pre nego što polen počne da se istresa iz cvetova. Suši se u senci. Kukuruzna svila, sušena u tankim slojevima liči na vlakna dugačka i do 20 cm, debljine oko 0,5 mm, tamno-žute ili smeđe boje, bez ukusa i sa karakterističnim mirisom.

Aktivna svojstva: Kalijumove soli, kalcijumove soli, silicijum dioksid, saponin, etarsko ulje, alantoin, vitamini C, E, K.

Farmakološko dejstvo: Diuretik (pospešuje mokrenje), hemo statik (zaustavlja krvarenje), antiinflamator (protiv zapaljenskih procesa), holagog (za bolje lučenje žuči). Ako vam nedostaje diuretik (sredstvo koje izaziva mokrenje), onda pijte čaj od kukuruzne svile koji je takođe dobar i za mršavljenje (protiv gojaznosti). Ako se kukuruzna svila nepotpuno osuši i u tom stanju čuva, ona gubi svoje diuretičko svojstvo i postaje laksativ (sredstvo za pročišćavanje creva).

Terapijske indikacije: Artritis (upala zglobova), diskinezija (ote žano i nepravilno pražnjenje žučne kese), holecistitis (upala žučne kese), hronična upala jetre, kamen u žuči i bubregu, nefritis (upala bubrega), cistitis (upala mokraćnog mehura), kostobolja, reumatizam, gojaznost, enureza (nesposobnost zadržavanja mokraće), dismenoreja (bolna menstruacija), hemoragija (izliv krvi). Kod bubrežnih napada i enureze uzima se po kašika čaja na svaka 3 sata.

 

MORAČ

MORAČ (Foeniculum vulgare) Fam. Apiaceae Popularni nazivi: divlja mirođija, slatki morač, komorač, slatki kopar.

Opis:Zeljasta, višegodišnja biljka. Ima pravu stabljiku, visoku i do 2 m, cilindričnu, fisguloznu i blago uzdužno izbrazdanu do same osnovice. Bazalni listovi imaju dugačku dršku. Puni su, okruglasti, bubrežastog oblika. Listovi drške su od vrha nadole trolistasti. Cvetovi su žuto-zlatasti, mali, pravilni sa pet latica, i raspoređeni u obliku velikih držača u vidu štita. Plodovi su jajoliki, malo ulubljeni na bokovima. Kada su zreli, imaju sivu ili ze -lenkastu boju, karakterističan, aromatičan, prijatan miris i slatkast, blago ljut ukus.

Staništa: Kultivisana biljka (gaji se u baštama).

Upotrebljivi delovi: Plodovi obrani kada su sasvim zreli.

Aktivna svojstva: Etarsko isparljivo ulje (anetol), estragal, lipidi, aleuroni, šećer, gorke materije.

Farmakološko dejstvo: Antiinflamator (protiv zapaljenja), an ti septik (protiv infekcija), karminativ (protiv nadimanja), sedativ (umirujuće sredstvo), galaktogog (sredstvo koje pomaže lu čenje mleka), ekspektorans (za iskašljavanje), sudorifik (podstiče znojenje), antispastik (protiv grčeva). Pažnja! U većim količinama, kod žena prouzrokuje vaginalnu hemoragiju (krvarenje).

Terapeutske indikacije: Interna (unutrašnja) upotreba: Bronhijalna astma (otežano disanje usled suženja lumena bronhija), bronhitis, veliki kašalj, anoreksija (odbojnost prema hrani), abdominalne kolike (bolni napadi u predelu trbuha), dispepsija (poremećaj u varenju), enterokolitis (upala tankog i debelog creva), insuficijencija pankreasa (slab rad pankreasa), hipogalakcija (smanjena količina mleka kod dojilja). Spoljna upotreba: Laringitis (upala jednjaka), faringitis (upala ždrela), tonzilitis (upala krajnika), očne infekcije, hematom (krvni podliv).

 

UVA

UVA ILI MEČJE GROŽĐE (Arctostaphylos uva ursi) Fam. Ericaceae Popularni nazivi: divlja maganja, vučja jabuka, medveđe uvo, medvedica.

Opis: Mali grm sa puzavičastim stablom koje se privija, visine 30-100 cm. Listovi su mali, kožasti, duguljasto-ovalni. Cvetovi su crvenkasti. Plod je sjajno-crvena bobica.

Staništa: Samonikla biljka, raste u planinskoj zoni.

Upotrebljivi delovi: Listovi.

Aktivna svojstva: Arbutin i metil-arbutin, flavon.

Sakupljanje: Listovi se sakupljaju u maju-junu, zajedno sa granama, i suše se u senci ili na toplom vazduhu.

Farmakološko dejstvo: Diuretik (podstiče mokrenje), urinarni antiseptik (protiv infekcija mokraćnih puteva), adstrigens (iza ziva stezanje).

Terapeutske indikacije: Pijelonefritis (gnojno zapaljenje bub rega i bubrežnog levka), renalna koli-baciloza (infekcija bub rega kolibacilom), cistitis (upala mokraćne bešike), uretritis (upala uretre - mokraćne cevi), nekontrolisano mokrenje, hipertrofija prostate (uvećanost prostate), dijareja (proliv), hemoragije uterusa (krvarenje materice).

JAGORČEVINA

JAGORČEVINA (Primula officinallis) Fam. Primulaceae Popularni nazivi: jaglika, jagorčika, kunjavac, jaglac, galčina

Opis: U prvim danima proleća kod ove biljke se može primetiti rozeta ovalnih, naboranih, vlaknastih i u osnovi jako suženih listova. Iz sredine ove lisnate rozete u aprilu pojavljuje cvetonosno stablo, ponekad prekriveno nežnim trepljama, visoko do 20 cm, bez listova, koje se završava ansamblom sitnih cvetova u obliku štita. Cvetovi imaju po pet spojenih latica žuto-zlatne boje, sa mirisom meda, koji su priklonjeni i tako međusobno raspoređeni da podsećaju na jedan mali buket na vrhu stabla, bez lišća.

Staništa: Po poljanama i proplancima, u brdskim predelima sve do podalpskih zona, ređe u dolinama. Cveta u rano proleće.

Sakupljanje: Sakupljaju se kako cvetovi, tako i korenje. Korenje se sakuplja pre nego što biljka sasvim uvene, u periodu apriloktobar, ili u kasnu jesen, septembar-oktobar, dok se cvetovi be ru u aprilu-maju. Koren se opere i što pre suši, bilo na suncu, bilo u dobro provetrenim prostorijama. Cvetovi se sakupljaju kada su potpuno oformljeni, u aprilu-maju, sa ili bez čašice. Treba ih pažljivo od lagati u korpe i sušiti raspoređene u tankom sloju na hartiji, u tam nim i provetrenim prostorijama. Cvetovi treba da budu dob ro osušeni, jer će se u protivnom uplesnjaviti. Posle sušenja se čuvaju u vrećama, daleko od svetlosti i vlage.

Aktivna svojstva: Saponozid, triterpen, flavonoid (vitamin C).

Uslovi za upotrebu: Cvetovi treba da budu odvojeni, svetložute boje i bez drške. Čašica bi trebalo da ima karakterističnu zelenu boju. Korenje je upotrebljivo kada ima belo-žućkastu boju, karakterističan miris i ne treba ga mešati sa ostacima stabla.

Farmakološko dejstvo: Ekspektorans (za izbacivanje sluzi iz grudnog koša, za iskašljavanje), emetik (izaziva povraćanje), sekretolitik (zaustavlja izlučivanje sluzi), sedativ (umirujuće sredstvo protiv bolova).

Terapeutske indikacije: Bronhitis (upala bronhija - dušnica), pneumonija (upala pluća), nervna oboljenja, insomnija (nesanica), reumatska oboljenja, srčana oboljenja.

BRŠLJAN

BRŠLJAN (HEDERA HELIX L.)

Najčešći domaći nazivi: brštan, zimzelen

Opis: Zimzelena puzava biljka kožastih listova raznolikih oblika. Listovi sterilnih izdanaka imaju 3 do 5 uglastih režnjeva dok su na cvetajućim izdancima duguljasti nerazdeljeni. Svojim se vlaknima uz pomoć sitnog korenja penje po drveću, stienama, zidovima ili jednostavno puzi po tlu. Naraste do 20 metara. Cveta od septembra do oktobra zelenkastim cvetovima grupisanim u zaštitne cvetove. Plodovi su male crne bobice.

Stanište: Raste na raznim terenima u listopadnim šumama, u dvorištima, na zapuštenim imanjima, uz zidove, stabla...

Branje i prerada: Listovi su skupljaju od proleća do jeseni. Suše se na suvom i prozračnom mestu u hladovini ili na suncu.

Najčešća upotreba: Kod katara disajnih puteva, gihta, reume, za zaceljivanje rana i protiv kožnih problema.

BELI SLEZ

BELI SLEZ (ALTHEA OFFICINALIS L.)

Najčešći domaći nazivi: pitomi slez, veliki slez, slez, slezovina

Opis: Višegodišnja biljka visoka do 2 m. Cela biljka je gusto obrasla svilenkastim dlačicama. Koren je jak, razgranat, beličastožute boje. Stabljika je uspravna, slabo razgranata, pri dnu odrvenela. Listovi su naizmenični, jajoliki, usečenog ugla, različite veličine. Cvetovi su lepi beli ili rozikasti, a rastu grupno u pazuhu gornjih listova. Cveta celo leto.

Stanište: Raste samoniklo ili se uzgaja na vlažnim mestima. Raste uz potoke, pored puteva i u jarugama.

Branje i prerada: Koristi se list i koren, a ređe cvet. Cvjeove i listove beremo tokom celog leta, a koren vadimo na kraju vegetacije u oktobru. Cvetove i listove sušimo u tankim slojevima u hladu na suvom i prozračnom mestu. Koren čistimo i peremo te sušimo s korom ili oguljen na suncu ili u sušari. Pre sušenja dobro ga je naseckati na sitne kockice.

Najčešća upotreba: Koristi se za pomoć kod bolesti disajnih organa, creva, bubrega i krajnika.

Napomena: Kod vađenja koren glave treba vratiti u zemlju. Bolji je koren jednogodišnjih biljaka. Nakon sušenja treba zadržati lepu belu boju.

VALERIJANA

U Srbiji odoljen raste kao samonikla biljka u polusenovitim šumama, na livadama sa više vlage, pored reka i potoka. Uspeva na nadmorskoj visini do 2000 metara. Valerijana traži rastresita, vlažna i humusna zemljišta. Zbog sve veće potražnje na domaćem i inostranom tržištu prešlo se na plantažno gajenje, najviše u Banatu i centralnoj Srbiji. Valerijana se najuspešnije gaji u predelima sa prosekom padavina od 800 do 1000 mm po m2 godišnje ili ako je moguće nadoknaditi nedostatak padavina veštačkim putem (zalivanjem). Godišnji optimalni prosek temperature je od 8 do 11 °C. Nadmorska visina takođe utiče na prinos i kvalitet: sa povećanjem nadmorske visine opada prinos ali se povećava procenat etarskog ulja. Domaća valerijana sadrži od 0,2 do 0,5 % etarskog ulja.

Valerijana deluje na GABA neurotransmitere u CNS s, povećavanjem njihove koncentracije u pukotini između dve nervne ćelije, tako što povećava njihovu sekreciju i smanjuje ponovni ulazak supstance u ćeliju[ Valerijana sadrži valerensku kiselinu, koja je odgovorna za njeno sedativno dejstvo. Takođe osim sedativnog valerijana ima i anksiolitičko delovanje Testovi na laboratorijskim životinjama pokazali su da valerijana povoljno utiče u lečenju srčane aritmije

Medicinska primena: Najdelotvornije komponente svih vrsta valerijane su valepotrijati i eterično ulje. Manje važni su alkaloidi i glikozidi. Preparati mogu biti u obliku tinktura, tableta, kapsula ili dražeja koje sadrže ekstrakte korena. Tokom Prvog i Drugog svetskog rata, tinkture valerijane su se koristile za lečenje vojnika koji su pretrpeli takozvani "rovovski šok". Primena valerijane je široko rasprostranjena u alternativnoj medicini, gde se koristi kao lek za nervnu napetost, razdražljivost i nesanicu, kao i za pomoć prilikom odvikavanja od pušenja Istraživanja su pokazala da valerijana može biti korisna kod umanjvanja apstinencionalne krize izazvane naglim prestankom uzimanja diazepama (valijum, bensedin). Lekovi protiv nervoze, nesanice i stresa, koji se u Srbiji mogu kupiti bez recepta, često u sebi sadrže valerijanu

Neželjena dejstva Upotrebom alkohola i lekova koji deluju kao depresori centralnog nervnog sistema, pojačava se dejstvo valerijane. Prevelika doza valerijane može izazvati glavobolje, uznemirenost i teškoće sa buđenjem. Ne prepuručuje se trudnicama i dojiljama, kao i vozačima i osobama koje upravljaju opasnim mašinama. Prilikom pravilnog doziranja valerijane, nisu prijavljena neželjena dejstva. Obično ne izaziva fizičku zavisnost, mada je dokazano da svakodnevno uzimanje valerijane u velikim količinama (većim od preporučene doze), može izazvati apstinencijalnu krizu ako se naglo prekine sa uzimanjem.

GLOG

Opis biljke: Glog je obično žbun visok oko dva metra, a može da naraste i kao drvo visoko do osam metara. Ovaj grm iz porodice ruža najradije raste u svetlim šumama, naročito u lisnatim i borovim šumama. Ima nazubljene listove, lepe bele ili svetloroze cvetove koji imaju snažan i neprijatan miris, a cvetaju u maju i junu (zbog cvetanja u maju, zovemo ga i majska ruža). Izrazito crveni plodovi (bobice) imaju slatkast ukus i nekada su ih koristili kao hranu. Glog je korišćen i kao živa ograda jer osim lepog izgleda poseduje i veliko trnje. Lekoviti delovi gloga: Nekada su se upotrebljavali pre svega plodovi, dok danas upotrebljavamo uglavnom listove i cvetove gloga.

Lekovitost gloga

Glog je lekovita biljka koja direktno koristi radu srca i arterija. On može da proširi krvne sudove, poveća snabdevanje srca energijom i poboljšava njegovu sposobnost pumpanja. Ekstrakt glogovih listova poboljšava cirkulaciju u koronarnim arterijama i jača srčani mišić. Zbog ovog lekovitog dejstva preporučuje se i mladima koji su izloženi stresu pa samim tim i bolestima. Učesvuje u normalizaciji krvnog pritiska ali ga ne leči. Lekovito deluje i u stanjima nakon infarkta srca i operacije srca.

Neželjena dejstva Velike količine gloga mogu da uzrokuju nagli pad krvnog pritiska i nesvest. Trudnice i dojilje se moraju konsultovati sa lekarom. Važno: Uvek se prvo posavetujte sa svojim lekarom pre nego što počnete da uzimate glog i nikada nemojte da smanjujete dozu ili prekidate uzimanje prepisanih lekova, osim ako vam tako ne savetuje lekar.

PELIN

Opis Pelin raste u visinu od 50 do 100 cm. Stabljika je uspravna, razgranata i prekrivena gustim, srebrnastosivim dlačicama. Cijela biljka je sivkaste boje, a listovi su trostruko perasti. Cvat pelina je polukuglast i sitan, a razvija se na vrhu bogato razgranate stabljike. Cvate od srpnja do rujna. Cijela biljka ima jak i karakterističan miris. Biljka sadrži eterično ulje, gorke tvari, flavonoide, tanine i koristi se u ljekovite svrhe.

Stanište Pelin je vrlo raširena biljka. Raste na kamenitim i sunčanim staništima, pustom i neobrađenom tlu, na šljunčanim riječnim obalama, na stijenama, uglavnom na suhim staništima, a posebice na vapnenačkom tlu. Može se uzgajati u vrtu, a ne zahtijeva nikakvu posebnu njegu. Razmnožavanje pelina može se postići sjemenom ili dijeljenjem i presađivanjem starijih grmova.

Ljekovita svojstva Pelin pojačava izlučivanje sline i želučanog soka, pomaže kod želučanih tegoba praćenih nadutošću, potiče djelovanje žuči. Trudnice i dojilje ga ne smeju konzumirati. Najpoznatiji proizvod od pelina je gorki liker pelinkovac.

Cvet je ljubičaste boje. Poreklom je iz Severne Amerike. Zbog svojih lekovitih svojstava gaji se širom sveta. U medicinske svrhe se koristi koren ehinacee, kao i nadzemni deo biljke, koji se beru u vreme cvetanja. Deluje kao jak imunostimulans: jača odbrambeni sistem organizma tako što povećava proizvodnju antitela i leukocita u krvi. Deluje protivupalno i zaceljujuće. Putem posebnog enzima zaustavlja širenje bakterija i stimuliše proizvodnju tkiva koja leče i zatvaraju rane (rane na koži: akne, čireve, upaljene opekotine ekceme, upalu kožnih žlezda, ubode i ugrize insekata). Stimuliše jetru i bubrege u procesima detoksikacije. Primenjuje se pri lečenju infekcija. Deluje sporije od antibiotika, ali je vremenski efekt duži. Koristi se i protiv dečjih bolesti, herpesa, upale sinusa, bronhitisa i bolesti disajnih organa. Leči upalu prostate i bešike.

EHINACEA

EHINACEA (echinacea angustifolia, echinacea purpuerea) spada u najpopularnije biljke za jačanje imuniteta, sprečavanje i ublažavanje prehlade, gripa i sličnih oboljenja. Zato se preporučuje tokom zime kao dobra preventiva protiv gripa. Ukoliko se ehinacea upotrebljava u kombinaciji sa C vitaminom, naučna ispitivanja pokazuju da smanjuje mogućnost prehlade za čak 85 odsto.

Ehinacea je biljka iz porodice Asteraceae. Ima šuplju stabljiku visine od 50 do 100 centimetara. Uski, duguljasti listovi su prekriveni sitnim dlačicama.

Cvet je ljubičaste boje. Poreklom je iz Severne Amerike. Zbog svojih lekovitih svojstava gaji se širom sveta. U medicinske svrhe se koristi koren ehinacee, kao i nadzemni deo biljke, koji se beru u vreme cvetanja. Deluje kao jak imunostimulans: jača odbrambeni sistem organizma tako što povećava proizvodnju antitela i leukocita u krvi. Deluje protivupalno i zaceljujuće. Putem posebnog enzima zaustavlja širenje bakterija i stimuliše proizvodnju tkiva koja leče i zatvaraju rane (rane na koži: akne, čireve, upaljene opekotine ekceme, upalu kožnih žlezda, ubode i ugrize insekata). Stimuliše jetru i bubrege u procesima detoksikacije. Primenjuje se pri lečenju infekcija. Deluje sporije od antibiotika, ali je vremenski efekt duži. Koristi se i protiv dečjih bolesti, herpesa, upale sinusa, bronhitisa i bolesti disajnih organa. Leči upalu prostate i bešike.

Instant čaj UROTISANe

UROTISANe je čaj koji pozitivno deluje na funkcionisanje bubrega i bešike, pospešuje izlučivanje tečnosti iz organizma i na taj način čisti organizam od štetnih materija. UROTISANe deluje antiseptički i pomaže u otapanju i izbacivanju manjih kamenčića i peska iz bubrega i bešike.